03/15,2011
Junaci Srecnih Ljudi nakon 15 godina!
Published on 03/15,2011
U nesrecna vremena ,devedesetih godina ,jedino su se Golubovici smatrali srecnim ljudima.Dok smo mi trazili hleb i mleko u redovima od Slavije do Terazija oni su trazili Simu,ucestvovali na izborima za miss,svalerali se po topolskim ulicama. Sta se sa ovom srpskom (atipicnom ) porodicom desavalo od 96 godine,kada smo ih i videli poslednji put .
Vukasin Golubovic ,iako je raskinuo sa Malinom Vojvodic,nikada nije preboleo sto mu je zlatna koka pobegla ispred nosa.Nikada nije nasao posao,krajem 2005,prijavio se da ucestvuje u Zvezdama granda,i fascinira publiku i ziri svojim hitom ,,Obiso sam sve kafane,,medjutim njegovu zutu krstenicu Sasa Popovic je primetio i bez naocara.Danas honorarno radi kao cuvar pekare ,,Jul,, u ulici Ruskih boraca.
Lola Golubovic je vracena u jezicko odeljenje krajem 98 ,gde je postavljena za seficu nakon iznenadne smrti sefa Djure sultana koji je za stolom u kancelariji umro od tuge jer je morao u penziju.
Djurdjina Golubovic je nakon izbora za miss sveta na kojem je osvojila ubedjivo poslednje mesto,dozivela blazi slom zivaca,a potom joj je jedan beogradski biznismen platio silne plasticne operacije,danas izmedju Djine i njene omiljene glumice Dubravke Mijatovic nema razlike,lice kao jaje jajetu.Djina danas radi u bolnici kao glavna sestra,umesto Antonije Miloradovic.
Nebojsi Neci Golubovicu gubi se svaki trag 2000 godine,tada je posao da trazi Simu i nikad se nije vratio kuci,nedavno se javio svojima nakon 11 godina da kaze da je dobro i da je na tragu da nadje svog ljubimca.
Arandjel i Ristana Golubovic ,postali su aktivisti mesne zajednice u naselju u kom zive i svakog cetvrtka organizuju penzionerske igranke .
Muci:reuma,isijas,spondioza,skolioza,artritis,gastritis ...
Ostojic je 1998 sa sinom Prckom otisao u Australiju ,povukao je sve tuzbe koje je podneo protiv Golubovica i ustupio im svoj deo kuce.Jos se nije ozenio.
A sada se narodu prodaju Selo koje gori i Baba koja se češlja. Tako da ispade da je za vreme sumornih 90-tih narod verovao u srećne ljude i njihovo postojanje barem na TV-u, dok danas sreću ne mogu da zamisle čak ni na TV-u, već i tamo gledaju bolesne, rastavljene, nesrećne ljude i tako prekraćuju vreme proživljavajući još jednom svoj život. Kako samo vrtoglavo napredujemo... Pozdrav
Sviđa mi se :D